парадигма (клат. paradigma < грч. παράδειγμα [parádeigma] ‘пример, узор’) 1. скуп свих граматичких облика једне речи (лексеме), тј. образац промене, деклинације или конјугације за одређену категорију речи. Све променљиве речи имају један основни, канонски облик, тј. онај који се наводи у речницима, те мањи или већи број других облика који сачињавају тзв. парадигме. Сви граматички облици речи чине њену парадигму (тј. образац система граматички облика). П., као општији појам, обухвата деклинацију (парадигме именских речи) и конјугацију (парадигме глагола). П. именске речи или глагола традиционално се назива промена, а укупност свих наставака исте промене чини флексију. Свака категорија променљивих речи има своје обрасце и њихов број је за поједине врсте речи различит. У лингвистичкој литератури се поред термина п. користи и термин образац; 2. скуп лексема које стоје у одређеном семантичком односу (нпр. антонимском, хипонимском и др.), те можемо нпр. говорити о лексичкој парадигми; 3. скуп свих реченица које су значењски повезане. Структурализам у Европи је деловао позитивно на развој синтаксичких испитивања, а један од важнијих резултата тих истраживања била је и теорија о синтаксичким парадигмама коју су развили совјетски синтаксичари. Аналогно, наиме, сродним морфолошким јединицама које образују парадигматски систем облика, и сродне реченице се посматрају, по овој концепцији, у одговарајућим системским односима: ја спавам нпр. функционише као основна јединица система синтаксичке парадигме у којем се јављају и реченице ја не спавам, мени се спава итд., као што је именица жена основни члан парадигматског система коме припадају и облици жену, женама итд. Испитивањима је откривено много интересантних појединости (нпр. чињеница да поједине реченице, баш као и поједине именице, нису у стању да развију све очекиване наспрамне парадигматске форме). Реченица, нпр. зграде су нове има према себи нормално сингуларско образовање зграда је нова. Међутим, реченица зграде су идентичне то нема, јер би без додатног објашњења са чиме је остварена идентичност, реченица зграда је идентична била бесмислена. Исп. деклинација, конјугација, глагол, флексија, променљиве речи, антоним, хипоним, структурализам.
Литература
Ајџановић, Милан, Стандардни српски језик 2: морфологија, Нови Сад: Филозофски факултет, 2022.
Ранко Бугарски, Увод у општу лингвистику, треће, прерађено издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995.
Milka Ivić, Pravci u lingvistici, deveto, dopunjeno izdanje, Beograd: Izdavački program Biblioteke XX vek, 2001.